Како да користим ово своје право? Штампа

И поред Закона који штите сва права, па и ово, она ће остати „мртво слово на папиру" уколико их људи не користе, не траже, не практикују, не чувају. Примена права снажно је оружје у рукама малог човека и појединца да промени друштво и људе на боље. Да би то могло да се деси, потребно је да сви буду „наоружани" знањем о том свом праву и да га користе....

Свако право и обавеза који су уређени законом имају јасну процедуру како се спроводе и шта би требало да раде све стране. Информације од јавног значаја  које се тичу тебе лично, твојих вршњака, људи из твоје општине или свих људи у држави Србији, можеш добити тако што ћеш следити одређену процедуру у неколико корака:

1. корак
Обрати се институцији (органу јавне власти) која је одговорна за тражену информацију ...

2. корак
Сачекај (мало)....

3. корак
Није ми стигла информација?!....

4. корак
Обрати се Поверенику за информације и сачекај?...

5. корак
Напиши Жалбу....

6. корак
Шта ако ни тада не добијем информацију?...

 

Кад будеш тражио/ла информације, прати следеће кораке:

1. Корак

Обрати се институцији (органу јавне власти) која је одговорна за тражену информацију

А. Пронађи адресу институције која је одговорна за тражену информацију. Као што смо рекли, то је институција која располаже и/или контролише податке који су ти потребни.

Б. Како срочити захтев? Твој захтев требало би да јасно укаже на информацију коју тражиш. Нека буде што јаснији. Ако орган јавне власти није сигуран шта желиш, онда ће службеници тог органа морати да те питају за додатна објашњења. Где год је могуће, свој исказ формулиши као захтев за одређеном информацијом, а не као отворено, начелно питање. Ако твоје питање почиње са „Шта?" или „Колико?", вероватније ћеш добити конкретан одговор него ако га започеш са „зашто?"

В. Користи једноставан, учтив језик; имај на уму да је твој циљ да добијеш информацију.

Г. У свом захтеву не мораш да наведеш како изгледа документ или у ком медију је забележена информација (да ли је то штампани документ, слика, видео запис...)

Д. Нагласи како желеш да добијеш информацију, на пример, електронски или као штампану копију, ако је на располагању. У неким случајевима твој ће захтев бити обиман или захтеван, па може подразумевати и трошкове фотокопирања или снимања.

Ђ. Направи копију онога што пошаљеш и напиши датум кад си послао/ла. Ако шаљеш поштом, можеш да добијеш потврду о слању или чак да шаљеш са повратницом (која ће ти бити доказ датума када је орган примио пошиљку). У сваком случају, сачувај потврду поште или мејл као доказ када је пошиљка послата. Обрати пажњу ...

Е. Помени своје право на информацију: ово се препоручује, јер показује да знаш своја законска права и вероватно је да то може да подстакне орган јавне власти да коректно и према Закону реагује на твој захтев.

Ж. Запамти: Твоје право укључује да не мораш да кажеш зашто желиш информације, нити да одговориш на питања о разлогу твог захтева за информацијом, нити да објашњаваш шта ћеш учинити даље са информацијом.

З. Запамти: Подношење захтева за информацијом мора бити бесплатно, за подношење захтева не треба платити никакву административну таксу, али институција има право да тражи да надокнади нужне трошкове достављања информације (копирања и слања поштом) zanimljivosti

За састављање захтева може ти помоћи и Формулар за писање захтева за информацијама који можеш погледати овде.

vrh

 

2. корак – Сачекај (мало)

Колико времена треба да чекаш одговор?

Буди стрпљив/а наредних 15 дана! Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја каже да је орган власти дужан да без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема информације, тражиоца обавести о поседовању информације (да ли је има или нема), да стави на увид документ који садржи тражену информацију, или да изда или пошаље копију тог документа или да, ако  нема информацију, а зна где је има, упути где је треба даље тражити.

Уколико тражиш информацију која је важна, за коју се може претпоставити да је од значаја за заштиту слободе или живота неког лица, односно за угрожавање или заштиту здравља становништва и животне средине, онда је тај рок још краћи и износи 48 сати.

Ако тражиш пуно информација primer и институција не можа да стигне да их за 15 дана пронађе, издвоји из све документације, копира и пошаље, онда, по Закону, може да тражи да продужи рок. О томе институција мора одмах да те обавести, а рок не може бити дужи од 40 дана од кад си поднео/ла захтев.

vrh

 

3. корак - Није ми стигла информација?!

Може се десити неколико ситуација:

  • Ако добијеш део информација који си тражио/ла (али не и формално одбијање), то се зове „непотпун одговор".
  • Може бити да орган негира да има тражену информацију.
  • Може да ти се одобри делимичан приступ, а део информација остане задржан на основу изузетака у којима се ускраћује право на слободан приступ информацијема.
  • Да добијеш одговор у коме је ускраћен приступ за све информације или документа које си тражио/ла.
  • Ако не добијеш никакав одговор уопште, то је такозвано „ћутање управе" или „немо одбијање".
  • Да добијеш жељену информацију, али добијеш упутство да је информација већ негде објављена (тада институција није дужна да изда копију документа) . То није сасвим разочаравајуће, јер ће ти дати јасну смерницу где би требало да информацију даље тражиш.

Немој допустити да те ове ситуације разочарају, већ прати следећи корак.

vrh

 

4. корак - Обрати се Поверенику

Уколико информација не стигне за 15 дана или се захтев одбије решењем, онда они који траже информацију могу да се жале Поверенику за информације.

Имај на уму, Повереник сам нема информације које тражиш, али реагује када неки орган јавне власти одбије да да информацију и процењује да ли је таква одлука органа била оправдана или не и зашто.

Поред тога, постоје и органи на чија решења се не треба жалити Поверенику. Рецимо, против решења Народне скупштине, председника Републике Србије, Владе Републике Србије, Врховног касационог суда Србије, Уставног суда и Републичког јавног тужиоца (ако се та решења односе на поступак у вези са правима на приступ информацијама или због непоступања ових органа по захтеву). У овим ситуацијама, тражилац информације обраћа се Управном суду у року од 30 дана од дана достављања решења.

Да би Повереник уопште започео процену одлуке органа јавне власти да ускрати неку информацију, до њега мора стићи Жалба тражиоца информације. Без тога се ништа неће десити и можеш остати неправично ускраћен/а за своје право на информацију.

vrh

 

5. корак - Напиши жалбу Поверенику и сачекај

Да видиш како се пише жалба, погледај формулар који можеш преузети овде.

Обрати пажњу на рокове. Ако жалбу пошаљеш сувише рано, на пример пре 15 дана, што је рок институцији да ти одговори, Повереник ће морати да одбаци твоју жалбу.

Када напишеш жалбу, упути је Поверенику за информације од јавног значаја (www.poverenik.rs), који се налази у Београду. Адреса за пријем поште је Немањина 22-26, 11000 Београд.

Запамти: жалба је бесплатна!

Кад стигне, твоја жалба ће добити посебан број, на основу којег ћеш моћи да сазнаш како се зове сарадник повереника који ради баш на твом предметy и са којим ћеш моћи да се консултујеш у случају потребе. Контакт телефон је +381 (0)11 3408900.

Немој да те обесхрабри време чекања. Повереник има велики број предмета и случајева сличниx твом, а још увек мало сарадника. На сајту Повереника можеш ближе да се упознаш са радом и бројем предмета.

Кад буде анализирао твоју Жалбу, Повереник ће донети решење којим може да:

• одбаци жалбу (нпр. ако си је поднео/ла пре времена или ако си захтев за информацију поднео/ла ти, а жалбу неко други кога ти ниси формално овластио/ла...);

• усвоји жалбу (ово је најчешћи случај и тада Повереник даје рок органу да достави информације онако како си ти тражио/ла), или

• одбије жалбу (у случају да Повереник сматра да у том конкретном случају не треба омогућити увид или доставити информације).

vrh

 

6. корак - А шта ако и тад не добијем информације?!

Иако у већини случајева Повереник наложи органу да достави информацију, постоје ситуације када и Повереник сматра да у неком конкретном случају не треба омогућити остваривање права на приступ информацијама. У том случају Повереник доноси решење којим одбија захтев.

То решење мора бити образложено.

Међутим, чак и кад Повереник сматра да информација коју си ти тражио/ла не може да ти се да, то није крај твог пута у тражењу и добијању информације.

Ако се не слажеш са одлуком Повереника, немој да одустанеш! У том случају имаш право да поднесеш тужбу Управном суду.

На сајту Повереника можеш наћи пример за тужбу. Наравно, увек је добро да консултујеш неког са искуством да ти помогне.

Нажалост, може се догодити и да Повереник усвоји твој захтев, донесе решење у твоју корист и наложи органу да ти омогући приступ, а орган ипак то не учини. У сваком случају, и тада можеш опет да се обратиш Поверенику за помоћ.

vrh